Jel’ ima netko kome ovo izgleda kao spektakularan pogled na NYC? Ne bih rekla. Ja sam u srpnju 1997. na ovo čekala 4 sata na vrelom suncu i još dva sata u vrućoj limenci. Naravno, limenka o kojoj pišem je jedan od najprepoznatljivijih simbola New Yorka, ali i Amerike: Kip slobode.
Kad je nakon 9/11 kip u potpunosti zatvoren i nakon što je djelomično otvoren 2004., do krune se više nije moglo. Ja sam vodila Mimi da Lady Liberty pogleda ispod haljine tješeći se da ipak znam koliko pogled iz krune nije vrijedan truda.
Kad je ljetos privremeno (na oko dvije godine) opet otvoren pristup kruni, bez obzira na sve moje priče o strmim stepenicama, gužvi i vrućini, znala sam da ne smijemo propustiti mozda zadnju priliku da vidimo taj “neimpresivan” pogled. Karte? Nema problema. Hm, da.
Kad je 2004. otvoreno podnožje kipa, samo 3000 posjetitelja na dan je moglo rezervirati dodatne karte (koje su besplatne) i nije se rijetko dogodilo da sam ja naumila voditi dijete na Liberty Island, a kad ono, karata nema.
Kad je 2009. otvoren ostatak kipa i kad je objavljeno da će dnevno do krune 240 sretnih posjetitelja (30 na sat, u pratnji National Park Service rangera), nisam se zavaravala da će karte biti jednostavno dobiti. I nije bilo. Najviše zbog toga jer sam ih ja totalno zaboravila kupiti. Idemo u studenome. Ali idemo.
Karte možete kupiti na web stranicama Statue Cruises ili telefonom na broj 877-523-9849. Cijena je $15 za odrasle, $8 za djecu, a kod kupnje za svaku kartu traže ime osobe koja će je koristiti. Kupnjom ovih karata navodno se dobija prioritet za sigurnosnu kontrolu u Battery Park, a koliko čujem ti su redovi ozbiljne duljine. Nakon što se drugi put popnem te 354 stepenice do vrha, možda budem znala točnije reći je li vrijedno truda ili ne.
Bila i jako je malo, morali smo jako brzo izaci jer su stalno novi ljudi dolazili.
Meni je bila frka uspinjati se a pogotovo spustati se jer su te stepenice toliko strme a ograda super niska.
Sretno za kartama!
bilo je to davno ali još uvijek se sjećam penjanja spiralnim stepenicama. tad mi se činilo da im nema kraja, a ako si klaustrofobičan nema izlaza….uhh…uglavnom vrlo mali prostor no pogled je uistinu divan! fond memories
Dobro si rekla, kad se kupi karta preko stranice ide se u brzi red i nema cekanja. Svi oni koji karte kupe preko nekog drugog, i one karte koje su ukljucene u razne passove, moraju cekati u onim kilometarskim redovima. I ta karta se samo isprinta i ne mora se ici podizati, kao ove ostale , na njihovu blagajnu u Battery parku.
Uh priznajem, lijena sam. Iz ove perspektive ne bih se penjala, ali kad bih dosla u NYC i imala priliku popeti se mislim da bih se ipak predomislila.
Sorry, zaboravila sam se potpisati.
Priznajem nikada me nije privlačilo penjanje na taj Kip slobode. Potrošiš pol dana čekanja u redu za nikakav pogled…. samo da možeš reći da si bio u kruni Kipa slobode…. Meni je daleko bolje onako čisto besciljno lutati Manhattanom… to je real life newyorčana….ovo mi je onako baš isfurano turistička stvar…